Get Adobe Flash player

Dojke

Dojka:
1.Veliki prsni mišić,
2.Prednji nazubljeni mišić,
3.Spoljašnji kosi trbušni mišić,
4.Režnjevi mlečne žlezde,
5.Masno tkivo,
6.Proširenje izvodnog kanala,
7.Izvodni kanal režnja,
8.Bradavica,
9.Areola,
10.Areolarne žlezde,
11.Vezivna tkiva





Dojka je sastavljena:

- iz tkiva žlezde koje stvara i transportuje mleko (mlečni grozdovi i kanali)
- vezivno tkivo koje podupire dojku
- krvnih žila i krvi koje hrane tkivo žlezde s materijama koje su potrebne za nastanak majčinog mleka
- limfe koja odstranjujeje otpatke
- nervi i nervni završeci uz bradavicu i areolu koji obezbeđuju osetljivost dojki na dodir i stimulišu nastajanje hormona koji aktiviraju refleks otpuštanja u toku proizvodnje mleka kada beba ritmično sisa.
- masno tkivo koje deluje kao zaštita od povreda

Građu dojke, dakle, ne čine mlečni sinusi i ona ne podseća na strukturu drveta već govorimo o cevastom tkivu žlezde i strukturi grozdova žlezda u kojima direktno nastaje mleko.

Povećanje dojki u toku trudnoće i dojenja pokazuje da mlečne žlezde postaju funkcionalne. Zbog toga se dojke u prvom mesecu posle porođaja mogu jako povećati upravo iz tog razloga.

Alveole (udubljenja) su grozdaste grupe žlezdanog tkiva u kojem se sintetizuje mleko iz krvi. Alveolne ćelije izlučuju mleko. Okružene su mrežom povezanih mioepitelnih (krvnih) ćelija koje pod uticajem hormona oksitocina prouzrokuju grčenje alveola u toku refleksa ceđenja. Tada mleko "pojuri" u duktule i mlečne kanale.

Duktule su cevčice koje se rastežu iz grozdova alveola. Nekada se mislilo da se svaka duktula prazni u sve veće kanale koji su se zvali mlečni kanali. Novija istraživanja su dokazala da manji kanali ne stvaraju strukturu drveta i postepeno prelaze u sve veće, već su veći mlečni kanali izvedeni direktno iz grozdova ćelija (Hartmann 2002).

Do nedavno se takođe mislilo da se mlečni kanali ispred bradavice rašire u mlečne sinuse, odmah ispod površine bradavice i da se mleko tamo skuplja. Stručnjaci su verovali da beba može efektivnije sisati dojku ako ustima obuhvati što veći deo bradavične areole i što više mlečnih sinusa.

Ultrazvučna ispitivanja dojki u toku laktacije (po ispitivanjima naučnog tima dr. Petra Hartmanna, Perth, Avstralia, 2002) su dokazala da ti rašireni mlečni sinusi uopšte ne postoje. Prečnik mlečnog kanala na izlazu iz mlečnog grozda je jednak prečniku kanala odmah ispred prelaza iz bradavice napolje, ispod areole. Jos uvek važi tvrdnja da beba efektivnije posisa više mleka ako je ustima prisisana daleko u dojku. Zašto do toga dolazi još nije detaljno ispitano.

Svaka mlečna žlezda oblikuje režanj, deo dojke, koji je sastavljen iz jedne veće, glavne grane grozdova mlečnih ćelija i mlečnog kanala, koji se završava na bradavičnoj rupici. Do nedavno smo verovali da je u dojki 15 do 25 rupica, ali zadnja ispitivanja su pokazala da većina žena u dojkama ima od 7 do 10 rupica (Kent, 2002).

Prethodne, sada već zastarele sheme građe dojke, urađene su na osnovu crteža iz 1840, kada se pokušalo ubrizgati vruć vosak u dojke laktirajućih trupala i rupice, kanali i mlečni grozdovi su izgledali slično kao cvet brokolija. Buket alveola se slio uredno u manje kanale, koji su se opet udružili u veće kanale, koji su se naduvali u mlečne sinuse odmah ispred bradavice i onda su se jako suzili i zavrsili bradavičnu rupicu. Današnje ultrazvučno ispitivanje, dojke opisuje kao neuređene režnjeve tkiva, sličnije korenu drveta i sa mnogo manjim, međusobno isprepletanim mlečnim kanalima.

Na površini bradavice je pet do deset rupica, gde su izvodi mlečnih kanala. Na površini bradavice i areole je glatko mišićno tkivo koje se stimulacijom grči i prouzrokuje da bradavice postanu još čvršće i ispupčenije. Bradavica je uvek spremna da se savršeno prilagodi bebinom nepcu, jeziku i desnima u toku dojenja. Funkcija tamnijeg dela areole oko bradavice je lakše ªciljanje´ centra dojke i bradavice, jer beba odmah posle porođaja slabije vidi.

Na areoli su takodje Montgomerijeve žlezde, male lojnice, koje proizvode masni premaz i popravljaju vrednost pH kože u tom delu, što sprečava rast bakterija na tom području (Williams 1992). U toku trudnoće se Montgomerijeve žlezde povećaju i liče na mitisere.

Umivanje bradavica sapunom je potpuno nepotrebno, ako je koža na tom delu potpuno zdrava. Upotreba sapuna ili trljanje bradavica (za učvršćenje u toku trudnoće) je pogrešna, jer se time odstranjuje zaštitni sloj, koji na koži naprave Montgomerijeve žlezde. Za održavanje osnovne higijene je dovoljno jednom dnevno tuširanje ili umivanje toplom vodom.

Info kontakt

Radno vreme

Radnim danom : 08-19h
Subotom :          08-15h
_________________________

Zakazivanje pregleda

tel: 017/427-111
     017/400-718

mob: 063/7752-662
       062/533-662
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
_________________________
Ul. Kneza Miloša br 20
17501 Vranje

Hvala Vam
na ukazanom poverenju!

4D ultrazvuk

image-1387205134420-V.jpg

Ko je online

Ko je na mreži: 9 gostiju i nema prijavljenih članova

Anketa

Koliko često posećujete ginekologa

Redovno - 50.8%
Ponekad - 7.1%
Po potrebi - 21.9%
Nikad - 20.2%

Ukupno glasova: 520
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Broj poseta

1526875
DanasDanas161
JučeJuče215
UkupnoUkupno1526875
Najveći broj poseta 08-08-2023 : 448
US

Pitanja, saveti, predlozi

Vaš termin porođaja

Datum poslednjeg menstrualnog ciklusa:
Mesec:
Datum:
Godina:

Galerija slika

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Powered by RS Web Solutions

Dr Džikić YouTube kanal

Prijatelji sajta