Ishrana pre trudnoće 
Da bi organizam u trudnoći imao dovoljno vitamina i minerala, idealno bi bilo misliti o tome pre same trudnoće. Iako je dobro poznato da je ishrana trudnica specifična, malo ko o tome misli ranije. Od početka trudnoće, fe­tus crpi energiju i hranljive sastojke neophodne za razvoj. Zbog toga se potrebe za jodom, folnom kiselinom i gvoždem naglo i brzo povećavaju. Da bi one bile zadovo-Ijene, najbolje je krenuti u trudnoću sa dobrim zalihama. Ne zaboravite samo da je nekad potrebno dosta vremena (3-4 meseca) da bi se stvorile zadovoljavajuće rezerve. Zato je veoma važno poćeti sa određenim načinom ishrane onog trenutka kada poželite dete. To je idealan trenutak da ispravite dotadašnje greške u ishrani, tj. da ograničite unos zasićenih masti, povećate količinu povrća, stvorite čvrste rezerve hranljivih sastojaka - i lagano usvojite nove navike u ishrani tako što necete jesti dva puta više .

Vitamin B9
Nedostatak vitamina B9 (ili folne kiseline) može naškoditi pravilnom razvoju bebe. Naime, on učestvuje u zatvaranju neuralne cevi, koja predstavlja začetak nervnog sistema embriona. Neophodan je izmedu 22. i 28. dana od začeća. Nedo­statak vitamina B9 u ovom stadijumu trudnoće povećava anomalije neuralne cevi (tip spina bifida) koje su praćene ozbiljnim nervnim poremećajima.Od početka trudnoće, potrebe za folnom kiselinom se povećavaju i kreću od 300 do 500 mikrograma dnevno. Zbog toga danas većina lekara preporučuje dodatni unos ovog vitamina čim se trudnoća otkrije. Nažalost, to nekada moze biti kasno, jer je potrebno vreme (na primer 4 meseca) da se uspostavi zadovoljavajuća količina u organizmu, a fetusu je to neophodno od prvih nedeIja života.  Unos folne kiseline mora početi od pojave žeije za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće.
Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (na primer spanać), plavi sirevi (rokfor), jaja.   

Nedostatak gvožda - problem
Veliki broj žena u godinama pogodnim za rađanje uopšte nema rezerve gvožđa... Od početka trudnoće, potrebe se povećavaju. Gvožde, kao sastojak hemoglobulina, izuzetno je važno, jer obezbeđuje dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i dovoljnu količinu kiseonika tkivima fetusa. Što se tiče bebe, za nju nema opasnosti - priroda prvo njoj obezbeđuje potrebnu količinu gvožđa. Ali, ako buduća mama nema rezerve, ona je u opasnosti od dugotrajne anemije. Konkretno, to se manifestuje opštom slabošću, padom imuniteta i velikim umorom.Dobra vest je da se sve vraća na svoje mesto, kada se postigne zadovoljava-juća količina gvožđa u organizmu. Tim pre što se gvožđe, čije su potrebe u trudnoći skoro dvostruko veće, tada i mnogo bolje apsorbuje u organizmu.Žene koje su u opasnosti zbog nedostatka (one koje imaju obilne menstrua-cije, koje su vegetarijanke ili pak imaju bliske trudnoće), obavezno moraju da dodatno unose gvožđe već od prvog tromesečja trudnoće.Da bi se dobro pripremio teren, čim se pojavi želja za detetom, važno je uvrstiti u ishranu namirnice bogate gvožđem. Gvožđe koje se najbolje ap­sorbuje nalazi se u crvenom mesazu (naročito džigerici), ali i u povrću (suvom i svežem) i žitaricama. Da bi se apsorpcija poboljšala, poželjno je istovremeno uzimati i vitamin C.

Jod
Ovaj element, često zaboravljen, takođe je veoma važan. Od samog počet­ka trudnoće, potrebe se povećavaju i kreću od 150 do 200 mikrograma dnevno. Odgovoran za to je hormon HCG koji sa sigurnošću potvrđuje trudnoću, stimuliše štitnu žlezdu i povećava potre­be za jodom.Za buduću bebu, jod je od izuzetne važnosti jer učestvuje u razvoju neuro-na. Nedostatak povećava opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se tiče buduće mame, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom. Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Jedite ih što više pre trudnoće, jer u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt, jaja). 

Omega 3
Ove dragocene masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. Otkrivene zbog svoje uloge u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, one učestvuju u radu nervnog sistema. U toku trudnoće, one imaju određenu ulogu, ali još nedovoljno poznatu, u moždanom i neurološkom razvoju fetusa. Mnogo aduta postoji za njihov dodatni unos. Istraživanja po-kazuju da se ishranom obezbeđuje svega 30% preporucene količine. Da biste povećali unos, konzumirajte namirnice bogate ovim kiselinama: ulje repice, orahovo ulje, seme lana i masnu ribu 

Folati
Izuzetno bogate namirnice (više od 200 mikrograma na 100 gra­ma): kvasac, džigerica- Veoma bogate namirnice (100-200): zelena salata, koštunjavi plo-dovi (orah, badem, indijski orah, pistaći...), jetrena pašteta- Bogate namirnice (50-100): zeleno povrće, kukuruz, grašak, leblebije, dinja, jaja, fermentirani sirevi (plavi, kamamber)- Srednje bogate namirnice (25-50): ostalo povrće, žitarice, crveno voće, banane, agrumi, kivi, iznutrice- Namirnice siromašne folatima (manje od 20): hleb, skrobne namirnice, ostalo voće, meso, riba, miečni proizvodi.