Menopauza

Klimaks je period koji traje od 15 do 20 godina (od oko 45 godine do 60) u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti za reprodukciju do nesposobnosti za istu. Klimaks je posebno označen opadanjem funkcija jajnika. Međutim klimakterične promene se događaju u mnogim drugim telesnim tkivima i sistemima. Menopauza  se odnosi na jedan specifičan događaj u ovom procesu - prekid menstruacije. Ovo se u proseku događa za vreme dvogodišnjeg perioda koji pocinje oko 47 godine (normalno je da se menopauza dogadja od 35 do 60).

Biološki, iako žena stari hipofiza nastavlja normalnu proizvodnju FSH i LH. Međutim, jajnici stare i postaju manje sposobni da odgovore na hormone hipofize. Tako je glavna biološka promena za vreme klimaksa starenje jajnika sa propratnim opadanjem proizvodnje njihovih glavnih podukata: jaja i seksualnih hormona estrogena i progesterona. Jajnici dakle postaju manje sposobni da odgovore na FSH i da stvore jaje i osobode ga. Hormonalne promene u menopauzi uključuju opadanje nivoa estrogena i progesterona i hormonsku neuravnoteženost.

Fizički simptomi menopauze uključuju "nalete vrućine", glavobolje, vrtoglavice, drhtavicu, i bolove u zglobovima. Dugoročni efekat opadanja nivoa estrogena je osteoporoza (porozne i krte kosti).
Nalet vrućine je verovatno najpoznatiji simptom. Opisan je kao iznenadni talas vrućine iz stomaka na gore. Žena može pocrveneti i preznojiti se, kada nalet prođe može se osećati jeza i drhtavica. Naleti mogu trajati od nekoliko sekundi do pola sata i mogu se dogđati nekoliko ili mnogo puta dnevno. Takođe se mogu događati i noću izazivajuci nesanicu.
Neugodnosti menopauze lece se estrogenskom terapijom obavezno pod nadzorom lekara.

Seksualnost i menopauza

Za vreme klimaksa fizičke promene se događaju i u vagini. Nedostatak estrogena izaziva da vagina postaje manje kisela, sto je čini podložnijom infekcijama. Estrogen je takođe odgovoran za održanje sluzavosti membrana vaginalnih zidova. Sa opadanjem estrogena javlja se i opadanje vaginalne lubrikacije za vreme uzbuđenja, i vaginalni zidovi postaju manje elastični. Obe ove stvari mogu penilno-vaginalni odnos uciniti bolnim za ženu. Nekoliko lekova postoji, uključujuci estrogensku terapiju i korišćenje veštačkih lubrikanata. Na žalost, neke žene ne komuniciraju sa svojim partnerima o ovoj neugodnosti niti odlaze kod lekara, umesto toga pate tiho i stvaraju averziju prema seksu.

Psihološke promene

Psihološki problemi menopauze uključuju depresiju, iritabilnost, anksioznost, nervozu, napade plača, nemogućnost koncentracije i osećaj gušenja. Simptome među ženama u različitim starosnim grupama su da adolescentkinje i žene u menopauzi imaju najveci broj simptoma. Medju adolescentkinjama je najčešći problem tenzija, dok su među ženama u menopauzi bili naleti vrućine.

Žene u menopauzi pokazuju uglavnom povećanje u samo pet kateogorija psiholoških simptoma: glavobolja, iritabilnost, nervoza, osećaj tuge, i osecaj gušenja. Poteškoce u menopauzi jedni tumace biologijom, hormonima, a drugi kulturom i postavljenim očekivanjima. Iz bioloske perspektive simptomi menopauze pojavljuju se kao posledica hormonskog stanja, nižeg nivoa estrogena ili hormonske neravnoteze. Sa druge strane, postoji jaka kulturalna predrasuda prema ponašanju u menopauzi. Tako da se svako drugačije ponašanje pripisuje tome. Takođe postoji kulturalni stereotip o "sindromu napustenog gnezda" - deca napuštaju dom i uloga majke se završila tako da žene postaju depresivne